Ljubici je, kako je Kurir pisao, bolest dijagnostifikovana kada je imala 12 godina. Reč je o retkoj bolesti. Ona je u januaru 2017. godine iznenada dobila prvi epi napad, koji su se zatim danima ponavljali.
Nakon tromesečnog bolničkog lečenja, dijagnostikovana joj je retka i neizlečiva bolest – epi po tipu Lafore. Najduži životni vek obolele dece je desetak godina u stanju potpune vegetacije, bez mogućnosti govora, kretanja, gutanja.
Ljuba, kako su je zvali, preminula je u 19. godini, a s tugom i bolom tu vest su podelili njeni najbliži koji su se godinama borili s Ljubicom i za svoju Ljubicu.
Njen otac napisao je za nju potresnu pesmu koja govori o posebnosti te devojčice, ali i nemerljivoj roditeljskoj ljubavi.
Ova pesma je objavljena na Fejsbuku, a mi vam je prenosimo u celosti:
“Ljubica
U Zaklopači,
Sklopila oči.
Anđeo u telu deteta,
Ljubica duša sveta.
Nosila krst,
težak i čvrst.
Bila na njemu raspeta,
Duša čista, nevina, sveta.
I njen Bog,
Кoji se juče rodio,
Isto tako nevin i svet,
Bio je raspet.
Ne može svako,
To poneti lako,
To samo može srce,
Izabrano i jako.
Videla je Bogomati,
Da ona ko Njen sin pati,
Danas na praznik svoga sabora,
Povela je do nebeskih dvora.
Putuj nam anđele
Za nas pomoli se.
Neka te primi Bog trojni,
Mi te nismo bili dostojni.
Neka se čuju anđelske trubice,
Večna devojko dete Ljubice!”
Ljubičina bolest je bila teška, uzela je njeno detinjstvo i njenu mladost. Ljubica je počela da zaboravlja slova i brojeve, govorila je polako, jer joj trebalo vremena da se seti reči. Ta bolest je prerana demencija i telo propada.
Svojevremeno je pokušala da podigne sestru i naprsla joj je ruka. Počele su i kosti da propadaju. Ona je bila odličan đak, folkloraš, trenirala je plivanje, išla na takmičenja, i sve je tada stalo, a sada je zauvek stao i njen život. Ljubičina bolest teško je pala celoj porodici.