Glumica Dubravka Kovjanić, koja je igrala u seriji “Stižu dolari” danas izgleda skroz drugačije.
Ona je nekada imala tamnu kosu, a danas je neprepoznatljiva. Skratila je kosu i ofarbala u svetliju nijansu.
Podsetimo, Dubravka je rođena u Beogradu 5. oktobra 1979. godine. Glumu je diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Bore Draškovića.
Dubravka je dobila priliku da svoj talenat prikaže u seriji „Sablja“. U priči koja prati pozadinu ubistva premijera Zorana Đinđića, Dubravka igra majku jednog od momaka ozloglašenog Zemunskog klana.
—
Do pre 27 godina bio sam običan majstor, a onda sam jedne noći snio nesvakidašnji san. Javila mi se Sveta Petka. Bila je sva u zlatu. Nasmejala se, rekla “tri ikone” i nestala. Prekrstio sam se i ustao. Tada sam imao osećaj kao da sve znam da radim. Otkrio sam svoj talenat – da izrađujem ikone na drvetu.
Ovo za Kurir tvrdi Goran Čakarević (51) iz Surčina, koji već skoro tri decenije pravi prava umetnička dela.
– Završio sam srednju školu za vodoinstalatera i radio kao majstor. Znam da radim stolariju, gipsane radove, gletovanje, moleraj. Znao sam lepo da crtam, ali nikad mi nije padalo na pamet da počnem da se bavim duborezom sve dok nisam doživeo nešto neuobičajeno. Možda će ljudi misliti da nisam pri sebi, ali ja ovo zaista jesam sanjao, a onda otkrio talenat – ističe Čakarević.
– U snu sam video Svetu Petku. Nosila je odeždu sa koje se slivalo zlato. Cela soba je bila ispunjena svetlošću od koje oči nisu bolele. Pomislio sam, kakva božanska lepota. Poželeo sam da umrem i da mi glava bude na njenim nogama… Eto, tako sam se osećao. Nestala je posle minut, možda malo više. Svanula je zora. Posle ovog proviđenja osetio sam da mogu da radim ikone na drvetu. Verujem da mi je Sveta Petka dala talenat, a da sam ja s vremenom stekao veštinu i tehniku koju i danas nadograđujem.
Goran je, kaže, svoju priču tada ispričao igumaniji manastira Fenek. Dobio je blagoslov da može da izrađuje ikone.
– Duborez me je privlačio sve više i više. Svoj rad posle toliko godina vidim kao duhovno oslobađanje nemira i teskobe i ispunjenje čistotom i dobrotom. Jednu ikonu radim minimum deset dana, a za jedno delo treba oko 14.
Majstori ovog zanata veruju i da nijedna urađena ikona nije savršena i da na svakoj uvek može da se uradi još nešto.