Zašto žene koje stare sve manje imaju ljudi oko sebe – mnogi više nisu prisutni u njenom životu, a jedan citata otkriva istinu!
“Ne prestaješ da se smeješ kada ostariš. Ostariš kada prestaneš da se smeješ.” – Džordž Bernard Šo
Starost je jednako zrelost; zrelost je jednako mudrost; mudrost je jednako jednostavnost, a jednostavan život je srećan život. To je ono što žena u zrelim godinama zna.
Tek kada dođemo u neke godine postajemo svesni na šta smo sve i na koga bespotrebno trošilis voju energiju. Ali, umesto da žalimo i razmišljamo šta smomogli drugačije, važno je da se fokusiramo na ono što je sada, odnosno da godine koje slede učinimo što lepšim – da živimo!
Psiholozi su došli do zanimljivog zaključka: što je čovek zreliji, to manje zavisi od spoljnih veza. Mudre žene u zrelim godinama počinju da izbegavaju površnu komunikaciju: ne vole okupljanja do jutra uz “žvakanje” banalnih istina, ne idu na kafu sa prijateljicom koja im ne prija samod a bi imale društvo, ne ostaju u vezama koje im ne donose dobro jer se plaše samoće, ne troše energiju na negativne ljude…
Ruska spisateljica Dajna Rubina kaže: “Tokom godina život oduzima čoveku ono glavno – iščekivanje. Iščekivanje ljubavi, bogatstva, sreće, slave… Oduzima onu srećnu jezu, strahovit otkucaj srca, bolno slatko savladavanje trenutka, sata, dana — na putu do očekivanog.”
Sa godinama čovek ima sve manje energije. Ali smanjivanje energije donosi odluku – ne želim ovu energiju da dajem negativnim ljudima i onima koji me ne poštuju i ne vole – sačuvaću je za sebe i za one koji su važni.
To je jedna od važnijih životnih mudrosti koju nam donosi proces starenja!
(Sensa)