Sigurno ste do sada čuli da ishrana utiče na rad štitne žlezde, ali se postavlja pitanje o kojim namirnicama je reč. Nutricionistkinja Stojanka Stanojević objašnjava da li je informacija da zeleno povrće ometa rad štitne žlezde, mit ili zabluda.
– To su kupus, kelj i tu spadaju izuzev povrća još neke namirnice poput kikirikija, soje, čak i jedna vrsta žitarica proso, laneno seme negde ih svrstavamo u te strumogene namirnice. Kada je reč o povrću radi se o vrlo biološki vrednim namirnicama, to znači da je ovo povrće iz krstašica izuzetno bogato sumpornim jedinjenima. Tu preporuku da to povrće treba skroz izbaciti, uzmite sa rezervom. One su problematične ako imate usporen rad štitne žlezde. Problematične su ako bi se konzumirale isključivo u sirovom stanju, svakodnevno u velikim količinama. Recimo, šargarepa je bogata beta karotenom koji je provitamin vitamina A, koji je važan za pravilan imunitet, krastavac koji obiluje vlaknima ima i on vitamine B grupe, plavi patlidžan u svojoj kori (zato je ne treba ljuštiti) ima određene komponente koje imaju antioksidativna svojstva bogat je kalijumom i prijaju štitastoj žlezdi. Celer je odličan, koren je dobar, ali ono što je interesantno je da lišće i stabljike mogu da se koriste, lišće ima vitamin A, u stabljikama se nalaze vitamini B grupe, vitamin C i to možemo da koristimo za pripremu supica – objasnila je u emisiji “RTS Ordinacija”.
Nutricionistkinja je rekla šta još može da se koristi da se poboljša rad štitaste žlezde.
– Nekim osobama, ne generalizujem, ako se radi o nekim autoimunim poremećajima, hašimoto na primer, u velikom procentu slučajeva ide u korelaciji sa celijačnom bolešću, sa slabijim podnošenjem glutena, ali to je individualno. Možemo savetovati bezglutenske žitarice recimo heljda, možemo i amarant, kinoa koji u sebi sadrže kvalitetne aminokiseline. Ne moramo da zasnivamo ishranu na ovome, ali da budu prilično prisutne – zaključuje nutricionistkinja.