“Moja žena je psihopata… Nakon što smo se vjenčali odmah mi je bilo čudno što se svaki dan po 2-3 puta čuje sa svojim tatom. Mislio sam da će vremenom to doći na svoje, ali kako je vrijeme odmicalo sve češće su se zivkali… vjerujte dnevno su razgovarali i po sat vremena preko telefona.
Neki dan više nisam mogao da trpim i rekao sam joj da to nije normalno što rade, da je bolesno. Ništa mi nije ogovorila samo je otišla plačući u spavaću sobu.
Volim je i bilo mi je nekako žao što sam je rastužio, krenuo sam u sobu da joj se izvinim, a kada sam ušao zatekao sam je kako se pakuje.
Nije mi na prvu bilo jasno, a ona mi je tada rekla da se seli kod svog tate jer sam je toliko uvrijedio što sam joj rekao da je odnos njenog tate i nje i svakodnevno razgovaranje BOLESNO. Mislio sam da se zeza, izvinuo sam joj se, ali džaba… spakovala se i otišla kod svog tate.
Danima je zovem ne javlja se, neodgovara naporuke… išao sam i pred zgradu, ali nisam je uspio dočekati… ne znam šta da radim, ne mogu da vjerujem da me ostavila zbog jedne riječi koju sam joj izgovorio… ŽENE…”
Bonus:
“Moji roditelji su kuću napravili 80ih…”
“Moji roditelji su kuću napravili 80ih. Sve malo po malo, kako se imalo, pa čak do sad i jednom renoviralo, ništa posebno, stolarija, kupatilo, namještaj, zidovi nisu na novo rađeni. Kuća je ok.
Bratu su prošle godine poklonili plac i napravili kuću, znači kuća je top. Rečeno je kako su njemu napravili tu kuću, meni će pripasti ova porodična kuća, znači kad tek oba roditelja umru.
Da bi moj brat rekao kako to nije fer prema njemu da ja sve dobijam pa ta kuća neće ličiti ni na šta za 15-20 god max. Pitala sam ga hoće da se mijenjamo, ja tu novu, on nek čeka na ovu staru našu pa nek je renovira, kak je promijenio ploču odma.
Dokle ljudska pohlepa seže ljudi moji. On u novoj kući, ja plaćam sebi kiriju godinama i nije fer prema njemu da napomenem da su kuće na istoj lokaciji ne vrijedi što se tiče lokacije ništa jače jedna od druge.”
(Izvor: Ispovesti.com)