Uhvatili Fatu trudovi. Kako je bilo prekasno da je voze u bolnicu, zovu doktora da dođe kući.
Stiže doktor sav zadihan i pita:
– “Gde je Fata?”
– “Evo je u sobi,” sav uzbuđen će Mujo.
Doktor uđe u sobu i zatvori vrata. Nakon pet minuta ih otvori i poviče Muji:
– “Imate li kakav nož?”
Mujo sav pretrnu, al’ šta će, ode po nož i da ga doktoru. Nakon pet minuta opet se otvaraju vrata.
– “Imate li možda kakvu polugu?” upita uznemireno doktor.
Muji se popne želudac u grlo, ali otrči i donese doktoru polugu. Za koji minut se ponovo pojavi doktor na vratima.
– “A da nemate možda sekiru?”
– “Jao, čoveče, govori šta mi je sa Fatom!” poviče Mujo uzrujano.
– “Ma bolan Mujo, Fata je dobro, samo ne mogu otvoriti torbu!”
Bonus:
“Muž je uplatio jako skupo krstarenje za nas…”
“Muž je uplatio jako skupo krstarenje za nas, našeg sina koji ima 3 godine i njegovu kćerku iz prvog braka.
Rekla sam muževoj kćerki da može da pođe sa nama samo ako zasluži tako što će pospremiti kuću.
Naljutila se na mene i samo izjurila van. Rekla sam joj: “Onda nećeš ni ići sa nama.”
Sat prije putovanja otišla sam u sobu svog sina i zaledila sam se od šoka. Našla sam ga u suzama.
Dok sam ga tješila shvatila sam da mi je pokćerka u sobi.
Razbacala je sve njegove stvari po sobi i sjedila je u kutu sobe i plakala dok je sve bilo u haosu, a sin mi je mnogo bio uplašen od njenog napada histerije.
Upravo u tom trenutku je došao i moj muž i nakon dugog prepiranja odlučili smo da je ipak najbolje da ona ostane kući sa svojom majkom.
Ali ni tada nije bilo gotovo, dok smo bili na krstarenju konstantno nam je slala poruke u kojima govori kako nas mrzi.
Kada smo se vratili, situacija se nije mnogo promijenila. Ona se mnogo distancirala od nas.
Stalno je kod majke i jako rijetko dolazi kod oca.
Sada zaista ne znam kako da popravim čitavu ovu situaciju.”
(Izvor: Brightside / Novi.ba)