Danas vam donosimo jednu veoma bolnu ispovijest.Doris Bizetić, pevačica koja je tokom devedesetih godina bila prepoznatljiva na muzičkoj sceni, prošla je kroz teške trenutke koji su joj zauvek promenili život.
Godine 2011. dijagnostikovana joj je neizlečiva bolest multipla skleroza, koja je uticala na njeno fizičko zdravlje, ali nije joj pomračila duhovnu snagu. Iako su mnogi verovali da će joj bolest onemogućiti normalan život, Doris je odlučila da se bori. Iako je bolest neizlečiva, Doris je dokazala da se sa njom može živeti, uprkos svim izazovima koje ona nosi.
- Njen život je iz korena promenjen kada je 2010. godine postala majka, a samo šest meseci kasnije, osećala je da je fizički sve slabija. Početni simptomi su joj bili nejasni, pripisivala ih je iscrpljenosti posle porođaja, ali onda je u leto 2011. godine doživela dramatičnu promenu. Jednog jutra se probudila gotovo slepa na jedno oko. To je bio trenutak koji ju je naveo da potraži pomoć lekara. Tokom nekoliko meseci, Doris je bila podvrgnuta mnogim ispitivanjima, no nijedno od njih nije donelo jasnu dijagnozu. Lekari su sumnjali na razne bolesti, uključujući viruse i lajmsku bolest, ali nijedno od tih istraživanja nije imalo konkretne odgovore.
Prošlo je više od dve godine pre nego što je Doris saznala pravu istinu. 2013. godine, nakon što su joj iz kičme uzeli tečnost za analizu, konačno je postavljena dijagnoza – multipla skleroza. Za mnoge ljude, ovaj trenutak bi bio šok, ali Doris je, uprkos svemu, osetila olakšanje. “Dobro je, sada znam šta mi je,” rekla je. S obzirom na to da mnoge bolesti imaju simptome slične multiple sklerozi, tokom tih godina nesigurnosti, Doris je provela mnogo vremena u strahu, ne znajući šta joj se zapravo dešava.
Iako je bolovala, Doris nikada nije dozvolila da je bolest potpuno slomi. Njena volja za životom i snaga su je nosile. Kaže da je, uprkos teškim bolovima, najveći ponos u životu to što još uvek hoda. Iako ljudi koji boluju od multiple skleroze često završe u invalidskim kolicima, Doris je uspela da prevaziđe mnoge prepreke. Iako je osećala jake bolove u kičmi, svetlost joj je smetala, a buka joj otežavala svakodnevni život, ona se nije predavala. Njena želja da bude majka i da uživa u detinjstvu svoje ćerke bila je jača od svega.
- „Najponosnija sam na to što još uvek hodam. Ljudi sa ovom bolešću često završavaju u kolicima, a ja još mogu da hodam“, rekla je Doris, koja nije dozvolila da njeni problemi utiču na njen odnos sa ćerkom. Doris je majka Anabele, koju je dobila 2010. godine, i nije želela da njena ćerka odrasta u atmosferi tuge i bolesti. Trudila se da njeno detinjstvo bude ispunjeno ljubavlju, igrom i smehom, a ne tugom zbog majčine bolesti. „Želim da kada se bude prisećala svog detinjstva, ne kaže kako je mama stalno bila loše. Želim da kaže kako je imala veselo detinjstvo, crtajući i igrajući se sa mnom“, ispričala je Doris sa suzama u očima.
Doris se borila da ostane pozitivna i da ne dozvoli da njena bolest utiče na njenu sreću. Smatrala je da je vrlo važno da ljudi shvate kako i sa ovom bolešću, koja nosi teške posledice, život može da bude pun radosti i pozitivnih trenutaka. Njena priča je postala inspiracija mnogima, jer je pokazala da volja, ljubav i podrška mogu učiniti čuda.
Dorisina pozitivnost i borbenost nisu samo uticale na njen život, već su pružile nadu i mnogim drugima koji se bore sa sličnim problemima. Ona je živ dokaz da je moguće nositi se sa multipla skleroza i, iako bolesna, nastaviti da živi punim životom.