“Moj muž duže vremena radi i živi u Njemačkoj, a ja sam mu se pridružila prije par mjeseci, nakon što sam se porodila. Prošli vikend mislila sam da je i za meni i za našu kćerku zadnji.
Muž je bio noćna smjena, ja sama u malom stančiću, a onda je iznenada bebica počela da nesnošljivo plače, nisam znala šta joj je, a kada sam joj izmjerila temperaturu… šokirala sam se 38,3. Ja sama muž, na poslu, jezik ne znam od panike sam se počela tresi. Tada sam krenula sa njom od vrata do vrata u nadi da će mi neko od susjeda pomoći.
Ja panična, beba plače valjeda u strahu niko nije želio da mi otovri vrata. Krenula sam nazad u naš stan, a tada je izašla jedna starija gospođa, prava njemica pružila je ruke prema mojoj bebi, uprtila je i pokazala mi da uđem u njen stan.
Nakon što smo ušli raspremila je moju bebu i okupala je al*oholom. Nakon samo par minuta temperatura moje bebe se počela smanjivati, a nakon što se smirila i zaspala ta njemica mi je obzirom da ne znam njemači rukama objasnila da joj rastu zubići. Malo je čudno šta je na kraju spasilo moju bebicu… al*ohol… obzirom da smo muž i ja vjernici i da ne koristimo alokohol ni u koje svrhe, tačnije veliki smo protivnici toga.
Zbog toga mu nisam smjela ni ispričati sve ovo, ko zna kako bi reagovao. Al kako god najvažnije je da je ta grozna noć prošla.”