„Mislila sam da nikada neću prihvatiti očevu novu suprugu – ali onda se nešto promenilo“
Kada se moj otac ponovo oženio, nije mi bilo lako da to prihvatim. Posebno jer je njegova nova partnerka bila osoba s kojom je bio u vezi dok je još bio s mojom majkom. Zbog toga sam prema njoj bila hladna i rezervisana svaki put kada bismo se sreli.
Nisam joj mogla oprostiti ulogu koju je imala u raspadu naše porodice – barem ne tada.
Godinu dana kasnije, otac me vozio na aerodrom, a njegova supruga uzela je slobodan dan s posla samo da bi se oprostila od mene. Zagrlila me i tiho rekla da je ponosna na mene. Kada se odmakla, primetila sam suze u njenim očima.
Tog trenutka sam shvatila da stvari nisu crno-bele. Iako su u prošlosti napravili greške, to ne znači da je ona loša osoba. Videla sam iskrenu emociju i brigu, što me je navelo da razmislim o svemu.
Od tada, naš odnos se potpuno promenio. Danas je smatram važnim delom svog života – gotovo kao drugu majku.