Policajac se iz noćne smjene vraća u 2 ujutru, umjesto u 6.
Polako se skida i uvlači u krevet. Žena nije spavala.
Dragi, užasno me boli glava. Nisam spavala cijele noći. Da li bi bio tako dobar da skokneš do dežurne apoteke i doneseš mi aspirin?
– Naravno, draga! – napipa policajac odjeću, obuče se i ode.
U apoteci, apotekar ga u čudu pogleda i upita:
– Jeste li to Vi, Marko? Policajac iz komšiluka?
– Ja sam.
– Pa što ste u uniformi vatrogasca?
BONUS ISPOVIJEST:
“Prije deset godina ostavila sam tek rođenu bebu i dečka i otišla u jedan manji grad u Engleskoj.
On je rekao da ako odem ne želi ni da čuje za mene i to sam ispoštovala, nisam se ni javljala ni vračala kući deset godina. Sad sam došla i pokucala im na vrata. Otvorila mi je njegova žena koja je trudna s njihovim drugim djetetom i pustila me u kuću (bila je sama, a mi se znamo iz viđenja od prije).
Rekla je da se ja jako rijetko spominjem i da moje djete nju zove mama.
Kad je on došao s djecom svi smo se skamenili, a kad sam vidjela moje djete samo sam počela plakati. Rekao mi je lijepo i smireno da izađem van. Godinama nisam ni razmišljala o njima, a sada bih rado bolje upoznala svoje djete. Ne želim ništa više, samo da malo porazgovaramo.”