Tati su često dolazile radne kolege kući. Jedan od njih me od moje rane mladosti, od moje 13-e godine interesovao, maštala sam da mi bude momak. Tada je to sve bilo na nivou simpatije, ali nakon par godina kada sam postala svjesna čemu žensko tijelo služi, te simpatije su se pretvorile u želju da budem njegova.
Tada sa baš jedva čekala da dođe, specijalno sam se za njega oblačila, kratke suknjice, često i bez gaćica, majčice na bretel iako je hladno. Sve da ga zavedem. Iskreno nije baš obraćao pažnju na mene u onom obliku kojem sam željela. Zbog toga sam odlučila da na 16-i rođendan bude moj ili ničiji. Znala sam da je sam u kancelariji i taj dan sam mu otišla. Skupila sam hrabrosti, ušla u kancelariju i jednim potezom skinula haljinu ispod koje nisam imala ništa. Rekla sam mu ŽELIM TE OVDJE, SAD I ODMAH, a on je nečekajući ni sekunde ustao,
zaključao vrata i rekao mi da se što prije obučem dok ko nije naišao, te mi opsovao Boga. Navaljivala sam, bila sam na granici histerije, ali nije posustajao. Tada je uzeo telefon i rekoa da će da zove mog tatu. Obukla sam se i otišla kući. Evo mjesec dana ne izlazim iz moje sobe, plačem, želim da se ubijem. Šta mi to fali pa me neće, sigurno sam ružna, odvratna, mora nešto biti.